Поводом обележавања 30 година од смрти Десанке Макасимовић, и у част настанка и утицаја “Крававе бајке”, Музеј “21. октобар” и Спомен-парк “Крагујевачки октобар” Вас позивају на отварање изложбе “Бајка о песми”, аутора Марка Терзића, вишег кустоса овог музеја.
Свечано отварање ове изложбе уз обраћање најближег члана породице велике песникиње, биће организаовано дана 12. 09. 2023. у 19 часова, у простору Музеја “21. октобар”.
Више о самој изложби:
Често се дешава да уметничка дела утичу на реципијенте, да их у различитој мери мењају. Значајна уметничка дела снажно светле и ван контекста и времена у коме су настали, али веома мали број уметничких дела је успео да превазиђе своју природу, понајвише услед талента и посебног надахнућа аутора, те је постао сам начин сагледавања, идентификатори верификаторкроз који се посматра нека друштвено политичка стварност, процес или неки специфичан и посебно важан догађај.
За Музеј “21. октобар” нема важнијег уметничког дела које је настало на контексту злочина који су нацисти починили над недужним људима октобра 1941. године у Крагујевцу и околини, од “Крваве бајке” Десанке Максимовић.
Изложбом “Бајка о песми” настојимо да се достојно одужимо том посебном уметничком делу и његовом немерљивом утицајуна јавно перципирањеовог злочина, те на сам наратив око кога је наш музеј и изграђен.
Изложба је резултат дугог и узбудљивог истраживања о феномену једне песме, али и позивна размишљање о томе да лидруштвена стварностданас уопште може бити регенерисана утицајем уметности, лепоте, поштења и истине и бити враћена на пут антифашизма и антиратних вредностиса кога у нашем времену има све више скретања.
На овој изложби јавност у Србији ће уопше први пут, баш у Музеју “21.октобар” премијерно моћи да види оригинално руком велике песникиње написану “Крваву бајку” која је песникиња са собом јако дуго носила на јавна читања своје поезије, смештену у оригинални сандук у коме је први запис тепесма биопажљиво сакривен од нациста и њихових помагача у току Другог светског рата, затим личне предмете и портрет уметнице настао пред само писање ове песме, јавности до сада непознато писмо у којем је песникиња морала да брани саму песму од превише ревносних цензора, документован посебан однос Крагујевца, нашег музеја и саме уметнице, песникињу као славно лице неког другог времена те одјеке тога у данашњици, и много, много тога другог…
