СПОМЕН ПАРК "КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР"
СПОМЕН ПАРК "КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР"
СПОМЕН МУЗЕЈ "21.ОКТОБАР"
СПОМЕН МУЗЕЈ "21.ОКТОБАР"
ОКТОХ И БДЕЊЕ 2012 ПРОГРАМ...
ОКТОХ И БДЕЊЕ 2012 ПРОГРАМ...
ВЕЛИКИ ШКОЛСКИ ЧАС 2012, ЈОВАН ЗИВЛАК ПОЕМА, OНИ СУ У УШЛИ У НАШ ДОМ
ВЕЛИКИ ШКОЛСКИ ЧАС 2012, ЈОВАН ЗИВЛАК ПОЕМА
ГАЛЕРИЈA МОСТОВИ БАЛКАНА
Изложбе

МОСТОВИ БАЛКАНА

ИЗЛОЖБА МЕКСИЧКОГ АУТОРА У КРАГУЈЕВЦУ

Током манифестације "НОЋ МУЗЕЈА" 18. маја 2013. године у Галерији МОСТОВИ БАЛКАНА биће отворена  мексичког аутора Виктора Ернандес Кастиља по називом "НЕБО ЈЕ ТАКОЂЕ ЗЕМЉА". Отварање изложбе је у 19 часова, а присуствоваће и сам аутор.

ИЗЛОЖБА СЛИКА МОМИРА КНЕЖЕВИЋА

Изложба слика Момира Кнежевића у галерији МОСТОВИ БАЛКАНА је отворена  27. априла и траје до 16. маја 2013. године. Сликарско искуство Момира Кнежевића вема је специфично и за наше прилике скоро изузетно. Он је, својим школвањем на високим уметничким школама у земљи и иностранству и, у атељејима значајних ликовних стваралаца, стицао знања из области ликовне педагогије, рестаурације, техника зидног сликарства и вајарства, чиме је несумњиво ослободио свој однос према свим облицима класичног ликовног језика. То му је омогућило да веома рано освоји један од битних принципа онтолошке димензије слике:њену ликовну аутономију. Здравко Вучинић је тачно уочио једну од особина Кнежевићеве поетике, ону формално-стилску и тематску двојност: однос сликарске свести према природи ( као инспиративном пољу ) готово је реципрочан односу природе према природи сликара. У таквом стању ствари открива се још једна значајна димензија Кнежевићеве актуелне слике: она је аутентична ликовна јединица процеса којим се искуство сликара јавља као чин жудње       за непосредном ( не-посредованом ) пластичко-језичком структуром. Слика открива свој лик као израз трајне сликарске инспирације, без великих осцилација у односу на њен „тематски“ и естетски профил. Наиме Кнежевић не слика природу ( ни по природи ) али слика као природа: ништа не понавља али се стално обнавља. Друга есенцијална чињеница ове слике је у јдинству боје, светлости и ритма. Боја као материјална чињеница не нарушава апстрактну основу сликарске идеје, напротив-она је највиши облик аутономије језичке структуре слике.          Кнежевић слика непосредно,рекло би се са лакоћом, као да ликовни склопови слике истичу из неисцрпне дубине његовог сликарског бића. И пре но што ћемо покушати да слику тематски препознамо, да је идентификујемо као стилску монаду, ми се препуштамо њеној музици, оном фином ритмичком ткању потезима немирних трагова и светлосним разликама бојених тонова.          Момир Кнежевић се у уметнички живот укључио у време у коме још није била довршена поларизација између апстракције и фигурације, мада су главни токови лирске и геометријске апстракције већ били на заласку. Остао је траг енформела који се, на известан начин укључио у наве облике фигурације. Кнежевић се, међутим, није препустио тим токовима, као што га нису дотицале ни идеје касне модерне, односно први знаци постмодерне. Развијао је слику као аутономну пластичку чињеницу јаког емотивног набоја која импонује довршћеношћу и лепотом пиктуралне материје.                                                                                        ( Срето Бошњак )

ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА И ГРАФИКА

Изложба ће бити отворена у среду 10. априла у 19 сати и трајаће до 25. априла 2013. године. Предраг Милачић Рођен је 1958. године у Веруши код Подгорице. Дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду 1988. године на вајарском одсеку, а посдипломске студије завршио 1990. године. Самостално излагао 12 пута и учествовао на преко 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Члан је УЛУЦГ-а. Ванредни професор на Факултету ликовних уметности на Цетињу. Добитник је 6 награда за скулгпуру.  Живи и ствара у Подгорици.           Сузана Вучковић   Рођена 17. маја 1966. године у Владичином Хану. Дипломирала на Вишој педагошкој школи у Београду 1987 године. Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду, одсек графика 1993. године. Члан УЛУС-а од 1994. године. Магистрирала 2004. године на Факултету ликовних уметности у Београду на одсеку за графику. Тренутно на докторско уметничким студијама на Факултету ликовних уметности у Београду. 2011. године била члан Организационог одбора Првог међународног тријенала графике (УЛУС, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд). Од 2011. године ради као Доцент графике на Факултету уметности из Приштине - Звечан.   До сада имала дванаест самосталних и излагала на преко 200 групних изложби у земљи и иностранству. Учествовала на више домаћих и међународних ликовних колонија и радионица. Добитник више награда за графику. Графике се налазе у збиркама више музеја и колекција у земљи и иностранству. Живи и ствара у Београду. Вукашин Миловић Рођен 1962. године у Андријевици. Дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду 1988. године на вајарском одсеку, а постдипломске студије завршио 1990. године. Самостално излагао 15 пута и учествовао на више колективних изложби у земљи и иностранству. Члан УЛУС-а и УЛУКИМ-а. Доцент на Факултету уметности из Приштине - Звечан. Добитник 12 награда за скулптуру. Живи и ствара у Београду.  

САНДРА КОШИЋ: ОТВОРЕН ПРОСТОР

Отварање је у петак 1. марта у 19 сати. Изложба слика и цртежа Отворен Простор. Аутор је Сандра Кошић.   ОТВОРЕН  ПРОСТОР Природа је бескрајна,неизмерна васиона коју зелимо да схватимо, истразимо… Све, од летњег поветарца до разбеснеле ватре у унутрашњости звезда, саздано је од свега неколико врста честица, ситних, а толико значајних... Појавни свет у ком се налазимо, настао без људског утицаја, сачињен је од бескрајно снажне материје која ме нагони на далеко шире схватање простора од оног што чула могу да опазе. Човеково садашње знање је изненађујуће комплетно, чак и када треба објаснити нешто велико помоћу  малог, нешто снажно помоћу незамисливо слабог.Складно, нежно, лако, уједначено али и динамично, експресивно... спој је хармоничне целине која обухвата овај пројекат.Простор представља основну и доминантну идеју надограђену бројним ликовним елементима. Слобода у овом случају описана у линији и различитим површинама иако уоквирена форматом, пренета у димензију цртежа излази из тих оквира и продире даље у простор визуелном чулу недоступан. Без страха од ширине, свеукупног утиска простора који мрви својом бесконачношћу, узимам само делић хоризонта и преводим на свој ликовни језик. Пронашла сам своје место у чистом, неисцрпном, бескрајном...                                                                                      Сандра Кошић  

Изложба скулптура Небојше Савовића Неса

У четвртак 14.фебруара 2013. године  у 19 часова у Градској галерији "Мостови Балкана" бити отворена изложба скулптура Небојше Савовића Неса (Горњи Милановац). Изложба ће бити отворена до 27.фебруара 2013 Небојша Савовић Нес је рођен 1959. године у Горњем Милановцу. Дипломирао је и магистрирао на Факултету примењених уметности, на одсеку за вајарство у класи проф. Миодрага Живковића. Већ осам година је ангажован на изради камене декоративне пластике за храм Светог Саве у Београду, а од недавно и као стручни сарадник на реализацији дела македонског пројекта „Скопље 2014“ у мермеру. Један је од оснивача Међународног бијенала уметности минијатуре и иницијатор сликарске колоније „Мина Караџић Вукомановић“ на Савинцу код Горњег Милановца. Савовићеве скулптуре налазе се у бројним галеријским и приватним збиркама у земљи и иностранству. Аутор је значајних меморијалних и амбијенталних скулпторских дела у Србији и земљама окружења. Добитник је више награда. Члан је УЛУПУДС-а.  „Изражајност ових скулптура заснована је на ликовном срдеству умноженог контрастрирања: контрасту бија белог и тамног, облика геометријског, углавном кубусног и неправилног, потенцијално променљивог – драперија; као и контраст меке и тврде материје и по свој природи тешке и лаке, али и фактура: површина ситнозрнастих у односу на глатке.“      мр Балша Рајчевић

ИГРА СЕНКИ

Игра сенки је уметничка трилогија која подсећа да је прошло 70 година од нацистичког терора у крагујевачким Шумарицама. Тада су немачки војници стрељали седам хиљада житеља града на Лепеници, у само три дана. Игра сенки у којој је, кроз три омиљене дечије игре и духове времена, записана порука мира,  је и несвакидашња туристичка разгледница Крагујевца у Србији. Aутор филмова: Ивана Ретас, камера: Ивана Ретас и Зоран Стаменковић, монтажа: Зоран Стаменковић, оригинална музика: АНА Милосављевић www.anamilo.com, директорка пројекта: Миља Нешић, Крагујевац, Србија, 2011.

Get Adobe Flash player

КРВАВА БАЈКА

khantry design

ПРЕТРАГА

У ПАРКУ

Имамо 3 гостију на мрежи

ПРИЈАВА

Индекс чланка
СПОМЕН ПАРК "КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР"
О НАМА
ШУМАРИЦЕ
Све стране

Установа Спомен-парк Крагујевачки октобар основана је 1953. године, на месту где су немачки војници 21. октобра 1941. године, у страшном злочину стрељали неколико хиљада Крагујевчана, мушкараца, жена и деце. Повод за стрељање били су немачки губици у борби са четничким и партизанским јединицама 16. октобра на путу Крагујевац - Горњи Милановац. У тој борби Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника. Приликом стрељања доследно је примењена драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, у којој се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника или фолксдојчера. Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршићу, Илићеву и Грошници, a 20. и 21. октобра у Крагујевцу. Према, до сада, прикупљеним подацима, убијено је 2794 мушкараца, жена и деце, од тога 415 у селима и 2379 у Крагујевцу.

Оснивањем установе Спомен-парк Крагујевачки октобар простор на коме је извршено стрељање претворен је у меморијални парк који захвата површину од 352 хектара. Урбанистички пројекат уређења меморијалног парка дело је архитеката Михаила Митровића и Радивоја Томића. Меморијални парк обилази се кружним путем, дугим око 7 километара, који посетиоце води у долине Ердоглијског и Сушичког потока, где су извршена стрељања и где се налази тридесет масовних гробница. До сада је над десет хумки урађено десет споменика, односно скулпторално-архитектонских целина. Централни споменик је Споменик стрељаним ђацима и професорима, аутора вајара Миодрага Живковића. Овај споменик постао је симбол Спомен-парка и града Крагујевца.