СПОМЕН ПАРК "КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР"
СПОМЕН ПАРК "КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР"
СПОМЕН МУЗЕЈ "21.ОКТОБАР"
СПОМЕН МУЗЕЈ "21.ОКТОБАР"
ЦИКЛУС СЛИКА ПЕТРА ЛУБАРДЕ "КРАГУЈЕВАЦ 1941"
Спомен-музеј "21. октобар"
ВЕЛИКИ ШКОЛСКИ ЧАС, ОКТОХ, БДЕЊЕ
ГАЛЕРИЈA МОСТОВИ БАЛКАНА
ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА ГОРДОНА ПИКЕНА 16.5-2.6.2015.
НОЋ МУЗЕЈА 2015.
НОЋ МУЗЕЈА 2015.

ИГРА СЕНКИ

Игра сенки је уметничка трилогија која подсећа да је прошло 70 година од нацистичког терора у крагујевачким Шумарицама. Тада су немачки војници стрељали седам хиљада житеља града на Лепеници, у само три дана. Игра сенки у којој је, кроз три омиљене дечије игре и духове времена, записана порука мира,  је и несвакидашња туристичка разгледница Крагујевца у Србији. Aутор филмова: Ивана Ретас, камера: Ивана Ретас и Зоран Стаменковић, монтажа: Зоран Стаменковић, оригинална музика: АНА Милосављевић www.anamilo.com, директорка пројекта: Миља Нешић, Крагујевац, Србија, 2011.

Get Adobe Flash player

ИЗЛОЖБА СЛИКА "ДОКУЧАЈИ СВЕМИРА"

  Здравко Вучинић Рођен 1943. код Мојковца у Црној Гори. Завршио средњу Умјетничку школу у Херцег Новом код сликара Војислава Станића, потом Филозофски факултет – група за Историју уметности у Београду, код професора Лазара Трифуновића. Радни век провео као кустос и директор Продајне галерије Београд. Написао велики број приказа, студија из области ликовне и примењене уметности, предговора за каталоге, неколико новинских фељтона и књига – монографија. Члан је УЛУПУДС-а, Удружења ликовних критичара Србије и међународног удружења АИЦА. Добитник је годишње награде УЛУПУДС-а 1981. године. Од Скупштине Удружења ликовних примењених уметника и дизајнера Србије, 2008. добио награду за Животно дело.   "...Tако се Вучинић, у пуној стварачкој зрелости, чврсто ослоњен на дугу праксу ликовног критичара и теоретичара уметности, са избрушеним укусом, одлучио да као сликар крене од своје прве љубави, чија се природа јасно препознаје у бојеној структури, каткад и   пиктуралној засићености, а пре свега у снази геста, којима се одликовало сликарство Бранка Филиповића Фила. Мада се оваквим закључком не би сложио сензибили особењак Коста Богдановић, који је у тексту каталога Вучинићеве изложбе приређене у Завичајном музеју Руме, децембра 2011 – јануар 2012, нагласио, да његова новија дела „носе обалежја оне врсте гестуалности која се намерно не поклапа са програмским начелима и поетиком гестуалне уметности друге половине двадесетог века (Полок, Матје)...“ Никола Кусовац Извод из текста каталога изложбе "Докучаји свемира"  

Изложба графика "Репетиције"

      Бојан Живић, рођен 1962. године у Нишу, дипломирао је на Факултету     примењених уметности у Београду 1988. године, у класама професора Богдана Кршића и Душка Петричића на Графици књиге, и у класи професора Бранислава Макеша на ликовној графици, код кога је одбранио магистарску тезу 1998. године на истом Факултету. Излагачку активност започео је серијом колективних изложби у земљи и иностранству. Један је од оснивача Нишког Графичког Круга 1993. године. Од 1998. ради као професор струке Уметничке школе у Нишу. На Факултету Уметности, 2005. године почиње са радом као доцент за предмет Графика (основе) 1 и 2, док је од 2010. године у звању ванредног професора. Добитник је неколико значајних награда и признања за графику. Самостално излагао двадесет шест пута у земљи и иностранству, док се колективно представио широј јавности више од две стотине пута.           

ИЗЛОЖБА СЛИКА СА ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ "ЛЕКОВИТЕ ВОДЕ"

  Душан Тодоровић, рођен 1945. године у Крагујевцу. Дипломирао на Академији за ликовне уметности АЛУ, Београд, одсек сликарство,1972. године. Магистрирао на Академији за ликовне уметности АЛУ, Београд, 1974. године. Имао је 45 самосталних изложби у земљи и иностранству, такође је учесник и бројних колективних изложби у земљи и светским центрима уметности у иностранству. Добитник је бројних домаћих награда и признања. Учествовао је у бројним домаћим и европским уметничким колонијама, суоснивач је прве уметничке колоније еколошке и рециклажне уметности “Светионик”. Од 1992. до 2009. Редовни професор на Академији уметности у Новом Саду. Од 2004. до 2009. Обављаo функцију декана Академије уметности у Новом Саду. Члан УЛУС-а од 1972, члан Удружења европских уметника са седиштем у Есену и уметничке групе 16_11 Урбан Дистрикт. Живи и ради у Новом Саду. Маја Јоцков, рођена 1971. године у Новом Саду. Основне и последипломске студије завршила на одсеку графике у Новом Саду. Самостално приредила 14 изложби, учествовала на бројним колонијама/симпозијумима у земљи и иностранству. Члан УЛУВ-а од 1994. године, УЛУС-а од 1998.године. Члан уметничке групе 16_11 Urban District. Од 2010. члан је Асоцијације европских уметника у Essenu, Немачка где је била учесник симпозијума од 2010-2014. Добитник награде за проширене медије, на Биеналу акварела у Зрењанину, 2009. У звању је ванредног професора Департмана ликовних уметности, Академије уметности у Новом Саду и шеф је Катедре за теоријско уметничке и педагошке предмете. На Департману драмских уметности, група за Аудио визуелне медије од 2006. води предмет Основи визуелне културе. Докторант је на Филозофском факултету, Универзитета у Новом Саду, студијска група Методика наставе. Бојан Кириџић, рођен 1971. године у Новом Саду. Академију уметности завршио 1996. године у Новом Саду на одсеку за сликарство. Колективно излагао преко 100 пута и 14 пута самостално. Учесник је бројних ликовних колонија у земљи и иностранству. Члан СУЛУВ-а, УЛУС-а и ЛИКОВНОГ КРУГА удружења уметника Петроварадинске тврђаве. Живи и ради у Новом Саду као самосталан уметник. Георг Реџек, рођен у Крагујевцу 1965. године. Дипломирао на Академији уметности у Новом Саду 1989. године на сликарском одсеку. Магистрирао на Академији уметности у Новом Саду 1996. године на сликарском одсеку. Самостално излагао 13 пута, такође је учесник бројних колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник три награде за сликарство. Члан СУЛУВ-а од 1990. године. Живи и ради у Новом Саду. Слободан Миљевић, рођен 1966. године у Сомбору. Самостално излагао 12 пута у земљи и иностранству, такође је учествовао на бројним колективним изложбама, као и ликовним колонијама у земљи и иностранству. Живи и ради као самосталан уметник у Новом Саду. Ненад Ристовић, рођен 1965. године у Крагујевцу. Дипломирао на Факултету уметности у Приштини 1997. године на одсеку за сликарство. Магистрирао на Факултету ликовних уметности у Београду 2002. године на одсеку за сликарство. Самостално излагао 29 пута и учествовао на више од 200 колективних изложби, такође учесник у раду бројних ликовних колонија у земљи и иностранству. Члан УЛУС-а од 1997, члан групе Enciklо од 2013. године. Добитник шест награда из области ликовне уметности. Кустос Градске галерије Мостови Балкана у Крагујевцу.

ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА БОЈАНЕ АЛЕКСИЈЕВИЋ

  Бојана Алексијевић Рођена 1990. године у Београду. Завршила Мастер студије на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професора Гордана Николића. Учесник је више групних изложби. Живи и ради у Београду. Налазећи упориште у одабраним елементима природе, моје интересовање се развија у избору језграсте форме, плодова кестена, и на том предлошку сам развијала циклусе слика и цртежа. Из више разлога тај се избор мотива показује као подстицајан: контраст облика и текстуре кестеновог омотача и језгра омогућава да се у овим „увећањима“ цртачки истражи и модификује. Са друге стране, чињеница да „отварање“ или „помаљање“ глатког плода Кестена може бити виђено као метафора рађања, отвара пут у много сложенија истраживања. Идући од једне језграсте форме развила сам пут ка апстрактној, базирајући се на мотиву кестена. У самом почетку развоја апстрактне уметности, уметници су кренули од природе, да би се постепено удаљавали од природних форми и почели да користе нефигуративне елементе као суштину композиције. Тако су ови флорални мотиви покушај да се разоткрије, оголи и прикаже оно што лежи са унутрашње стране. Пресек кестена и приказивање из другог угла су доказ да ту не постоји само оклоп, већ и богата унутрашња садржина, она сензибилнија, скривена, тајновита. Транспоновани мотиви говоре о сложености једног малог објекта који има универзалну улогу. Из цвета настаје плод, из плода настаје семе,а семе је потенцијална нова биљка, доказујући цикличност живота.    

Изложба слика-објеката Анђеле Мујчић

    Анђела Мујчић Рођена у Нишу 1981. године 2000. Матурирала у срeдњој Умeтничкој шкoли у Нишу, смeр - дизajн тeкстилa 2005. Дипломирала сликарство на Фaкултeту умeтнoсти у Нишу класа прoфeсoрa Ђурa Рaдoњићa. 2010. Специјализирала на Фaкултeту ликoвних умeтнoсти у Бeoгрaду клaсa прoфeсoрa Дрaгaнa Joвaнoвићa,тренутно на завршној години Дoктoрских академских студиjа нa Фaкултeту за уметност и дизајн у Београду. Oд 2011. гoдинe рaди нa Фaкултeту умeтнoсти Приштина – Звeчaн кao aсистeнткињa нa прeдмeту Сликaњe А. Сaмoстaлнe изложбе: 2014. Галерија Факултета уметности, Косовска Митровица2014. Модерна галерија Лазаревац 2013. Подгорица, Галерија „Центар“ 2013. Бела Црква, „Бела галерија“ 2013. Ниш ГСЛУ „Сaлoн 77“ 2012. Бeoгрaд, Прoдajнa Гaлeриja Бeoгрaд 2012. Нoви Сaд, Ликoвни сaлoн КЦНС 2011. Инђиja, Културни цeнтaр – Гaлeриja Кућe Вojнoвићa 2011. Пoжeгa, Културни цeнтaр – Грaдскa гaлeриja 2011. Бeрлин, Гaлeриja Prima Center Berlin 2011. Смeдeрeвo, Сaврeмeнa гaлeриja 2011. Врaњe, Гaлeриja Нaрoднoг унивeрзитeтa 2010. Бeoгрaд, Гaлeриja Блoк 2010. Зрeњaнин, Сaврeмeнa гaлeриja 2009. Ниш, Гaлeриja Нишкoг културнoг цeнтрa      

Изложба графика Еве Есмае (Естонија)

      ЕВЕ ЕСМАЕ дипломирала je на одсеку за графику на Естонској уметничкој академији, где је 2015. магистрирала. Предавач за предмет графика на Уметничкој академији и наставник на Дечјој уметничкој школи у Тарту, другом по величини граду у Естонији, после престонице Талина. Излагала на око 30 медјународних групних изложби и 15 само¬сталних. Остварила значајну педагошку активност кроз пројекте обуке на дал¬јину разних графичких техника. Аутор књиге о графичким технологијама. Према сопственим речима, изражава се најуспешње кроз поетску фигурацију, користећи интаљо технике и, повремено литографију. "...Време прошло на неким графикама време је естонских балада, нама на жалост непознатих („Цвет љубави“, „Месечева девица“, „Мали, сиви коњ“), односно време колективног памћења. На већини других графика то је време властитог детињства. „Девојчица која скаче“ једна је од таквих сцена које нас враћају у дане безбрижности, опуштености и маштања. Са њом истовремено и „Бели коњ“, симбол чистоте, слободе и освајања нових простора. А за оне који желе да се вину високо, „чак до неба“ и да корак по корак крену у нове пределе, ту је „Слон среће“.Време прошло није заборављено. Оно је као неки застор превучено преко садашњег времена, које је ту, јер су ту и емоције које осећамо. Чврсто држећи тај застор и померајући га са сваким тренутком покушавамо да њиме покријемо и време будуће, неизвесно и несигурно..."Звонимир Костић Палански

КРВАВА БАЈКА

khantry design

ПРЕТРАГА

У ПАРКУ

Имамо 7 гостију на мрежи