Изложба слика Момира Кнежевића у галерији МОСТОВИ БАЛКАНА је отворена  27. априла и траје до 16. маја 2013. године. Сликарско искуство Момира Кнежевића вема је специфично и за наше прилике скоро изузетно. Он је, својим школвањем на високим уметничким школама у земљи и иностранству и, у атељејима значајних ликовних стваралаца, стицао знања из области ликовне педагогије, рестаурације, техника зидног сликарства и вајарства, чиме је несумњиво ослободио свој однос према свим облицима класичног ликовног језика. То му је омогућило да веома рано освоји један од битних принципа онтолошке димензије слике:њену ликовну аутономију. Здравко Вучинић је тачно уочио једну од особина Кнежевићеве поетике, ону формално-стилску и тематску двојност: однос сликарске свести према природи ( као инспиративном пољу ) готово је реципрочан односу природе према природи сликара. У таквом стању ствари открива се још једна значајна димензија Кнежевићеве актуелне слике: она је аутентична ликовна јединица процеса којим се искуство сликара јавља као чин жудње       за непосредном ( не-посредованом ) пластичко-језичком структуром. Слика открива свој лик као израз трајне сликарске инспирације, без великих осцилација у односу на њен „тематски“ и естетски профил. Наиме Кнежевић не слика природу ( ни по природи ) али слика као природа: ништа не понавља али се стално обнавља. Друга есенцијална чињеница ове слике је у јдинству боје, светлости и ритма. Боја као материјална чињеница не нарушава апстрактну основу сликарске идеје, напротив-она је највиши облик аутономије језичке структуре слике.          Кнежевић слика непосредно,рекло би се са лакоћом, као да ликовни склопови слике истичу из неисцрпне дубине његовог сликарског бића. И пре но што ћемо покушати да слику тематски препознамо, да је идентификујемо као стилску монаду, ми се препуштамо њеној музици, оном фином ритмичком ткању потезима немирних трагова и светлосним разликама бојених тонова.          Момир Кнежевић се у уметнички живот укључио у време у коме још није била довршена поларизација између апстракције и фигурације, мада су главни токови лирске и геометријске апстракције већ били на заласку. Остао је траг енформела који се, на известан начин укључио у наве облике фигурације. Кнежевић се, међутим, није препустио тим токовима, као што га нису дотицале ни идеје касне модерне, односно први знаци постмодерне. Развијао је слику као аутономну пластичку чињеницу јаког емотивног набоја која импонује довршћеношћу и лепотом пиктуралне материје.                                                                                        ( Срето Бошњак )

Изложба ће бити отворена у среду 10. априла у 19 сати и трајаће до 25. априла 2013. године. Предраг Милачић Рођен је 1958. године у Веруши код Подгорице. Дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду 1988. године на вајарском одсеку, а посдипломске студије завршио 1990. године. Самостално излагао 12 пута и учествовао на преко 50 колективних изложби у земљи и иностранству. Члан је УЛУЦГ-а. Ванредни професор на Факултету ликовних уметности на Цетињу. Добитник је 6 награда за скулгпуру.  Живи и ствара у Подгорици.           Сузана Вучковић   Рођена 17. маја 1966. године у Владичином Хану. Дипломирала на Вишој педагошкој школи у Београду 1987 године. Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду, одсек графика 1993. године. Члан УЛУС-а од 1994. године. Магистрирала 2004. године на Факултету ликовних уметности у Београду на одсеку за графику. Тренутно на докторско уметничким студијама на Факултету ликовних уметности у Београду. 2011. године била члан Организационог одбора Првог међународног тријенала графике (УЛУС, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд). Од 2011. године ради као Доцент графике на Факултету уметности из Приштине - Звечан.   До сада имала дванаест самосталних и излагала на преко 200 групних изложби у земљи и иностранству. Учествовала на више домаћих и међународних ликовних колонија и радионица. Добитник више награда за графику. Графике се налазе у збиркама више музеја и колекција у земљи и иностранству. Живи и ствара у Београду. Вукашин Миловић Рођен 1962. године у Андријевици. Дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду 1988. године на вајарском одсеку, а постдипломске студије завршио 1990. године. Самостално излагао 15 пута и учествовао на више колективних изложби у земљи и иностранству. Члан УЛУС-а и УЛУКИМ-а. Доцент на Факултету уметности из Приштине - Звечан. Добитник 12 награда за скулптуру. Живи и ствара у Београду.  

Отварање је у петак 1. марта у 19 сати. Изложба слика и цртежа Отворен Простор. Аутор је Сандра Кошић.   ОТВОРЕН  ПРОСТОР Природа је бескрајна,неизмерна васиона коју зелимо да схватимо, истразимо… Све, од летњег поветарца до разбеснеле ватре у унутрашњости звезда, саздано је од свега неколико врста честица, ситних, а толико значајних... Појавни свет у ком се налазимо, настао без људског утицаја, сачињен је од бескрајно снажне материје која ме нагони на далеко шире схватање простора од оног што чула могу да опазе. Човеково садашње знање је изненађујуће комплетно, чак и када треба објаснити нешто велико помоћу  малог, нешто снажно помоћу незамисливо слабог.Складно, нежно, лако, уједначено али и динамично, експресивно... спој је хармоничне целине која обухвата овај пројекат.Простор представља основну и доминантну идеју надограђену бројним ликовним елементима. Слобода у овом случају описана у линији и различитим површинама иако уоквирена форматом, пренета у димензију цртежа излази из тих оквира и продире даље у простор визуелном чулу недоступан. Без страха од ширине, свеукупног утиска простора који мрви својом бесконачношћу, узимам само делић хоризонта и преводим на свој ликовни језик. Пронашла сам своје место у чистом, неисцрпном, бескрајном...                                                                                      Сандра Кошић