СПОМЕН ПАРК "КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР"
СПОМЕН ПАРК "КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР"
СПОМЕН МУЗЕЈ "21.ОКТОБАР"
СПОМЕН МУЗЕЈ "21.ОКТОБАР"
ОКТОХ 2013, ПРОГРАМ...
ОКТОХ 2013 ПРОГРАМ...
ВЕЛИКИ ШКОЛСКИ ЧАС 2013, ЧОВЕЧАНСТВО НЕКА ПОГЛЕДА НА САТ, Избор из поезије Слободана Павићевића
ВЕЛИКИ ШКОЛСКИ ЧАС 2013, ЧОВЕЧАНСТВО НЕКА ПОГЛЕДА НА САТ, Избор из поезије Слободана Павићевића
ГАЛЕРИЈA МОСТОВИ БАЛКАНА
Изложбе

МОСТОВИ БАЛКАНА

ИЗЛОЖБА "ФОРМИРАЊЕ ИДЕНТИТЕТА" МАРИЈЕ ЈЕВТИЋ

ИЗЛОЖБА У ГРАДСКОЈ ГАЛЕРИЈИ МОСТОВИ БАЛКАНА У КРАГУЈЕВЦУ ЈЕ ОТВОРЕНА ОД 10. ДО 29. ЈУЛА 2014.   Осврт на изложбу Формирање идентитета   Марија Јевтић у својим сликама обједињеним у овој збирци радова истражује интеракцију, супротстављеност и међузависност индивидуе и окружења, човека и природе, светог и профаног.   Сведене форме, наглашене линије, наменски ограничени спектар употребљених боја, као и поигравање елементима колажа, мурала, графита, али и православне иконографије – све су то изражајна средства којима уметница настоји да приближи посматрачу своју визију опозиција којима се бави и њиховог односа.   Посебну димензију радовима даје спорадично коришћење брезове коре, песка и других необрађених природних материјала као подлоге, што доприноси потенцирању оног чистог, непатвореног, изворног, од чега се човек сада и овде више него јасно отуђио.   Марија Јевтић нема претензије да пропагира било који конкретан светоназор, али несумњиво осећа потребу да својим на махове драматичним а у сваком случају несвакидашњим асоцијативним призорима, плошним ликовима и специфичним комбинацијама форме и колорита наведе публику на преиспитивање владајућих естетских и идеолошких образаца.  

ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА СКУПОВИ МИШО ФИЛИПОВЦА

ИЗЛОЖБА ЋЕ БИТИ ОТВОРЕНА 05. ЈУНА 2014. С АПОЧЕТКОМ У 20ч У ГАЛЕРИЈИ "МОСТОВИ БАЛКАНА" У КРАГУЈЕВЦУ.

ИЗЛОЖБА СЛИКА Роберта Ђанинетија

  Древна техника, састоји се од елемената и фаза, али, то је, пре свега, техника стрпљења.... Ђанинетијева дела су мапе које треба истражити са истим самоувереним препуштањем са којим сам аутор континуирано на сваком листу, даје другачије одговоре у свом неуморном истраживању тема... Гравире Роберта Ђанинетија резултат су комплексног процеса концептуалног истраживања и компјутерске технологије, зато их треба тумачити пре као ноте у музици, него као визуелни текст. С тога, не изненађује чињеница да је аутор страствени заљубљеник у музику, посебно у џез музику: његова уметност сугерише уску повезаност између тишине и гласа. Алесандра Руфино   Роберто Ђанинети је веома комплексан уметник, али никако проблематичан. Заправо он је умирен истом том креативном потребом, запањено ослушкујући расположења која могу искрснути сваког тренутка без упозорења. Он та врата држи широм отворена за непредвиђене госте, интригантне и сјајне који нам долазе у посету.                                                                                                                                   Луиза Фачели   Лавиринти у дрворезу Роберта Ђанинетија: пародија фигуре – свет лавирината који евоцира на легенде, давна времена. У питању су лавиринти препуни испреплетаних принтова и мрља боја, заправо читав један сплет који „говори“, из кога се мало по мало помаљају читљиве фигуре стварајући богат свет историјских, праисторијских, али и садашњих сећања. Скуп знакова, принтова, и многих других недефинисаних елемената...

ИЗЛОЖБА СЛИКА ПЕЂЕ РАКИЋЕВИЋА: Cerebrum forest

Изложба је отворена од 06. фебруара 2014. у галерији Мостови Балкана. Сава Степанов О новим сликама Пеђе Ракићевића Слике Пеђе Ракићевића први пут сам видео, сада већ давне 1995. године. У једној од класа приштинске Академије запале су ми за око слике интензивног колорита и изузетно интересантног мотивског решења – комбинација апстракције и фигурацијских фрагмената деловала је веома ефектно. Било је очито да је млади сликар  поседовао снажни и аутентични осећај за ликовне елементе и пиктуралне вредности те да их је ускладио са сопственом осећајношћу. Због тога сам намах одлучио да га позовем на тада угледну традиционалну изложбу Yу палета младих у Врбасу, коју сам те године ауторски приређивао. Такође, сећам се и свог задовољства због „уклопљености“ тих Ракићевићевих слика у изложбеној поставци којом сам настојао да прикажем актуелна збивања на тадашњој уметничкој сцени. Концепција је била усмерена ка преплетима   постмодернистичког и субјективистичког неоекспресионизма из осамдесетих, и рационалистичког редукционизма који је задоминирао сликарством деведесетих. Тим поводом сам записао запажања која, иако посвећена збирном утиску са изложбе, итекако „пристаје“ тадашњем стању слике Пеђе Ракићевића: „Сасвим је могуће говорити о уметничком сензибилитету младих аутора који настоје да на импулсе света у коме живимо у овом времену епохалне кризе, одговоре својеврсном синтезом рационалног и субјективног, прорачунатог и спонтаног. Они говоре дискурсом слике, супремацијом сведене форме, дејством пиктуралне материје и материјалности, аналитички третманом пропозиција сликарства али и некаквом тихом и постојаном емотивношћу која се запрела у пространствима ових слика…“ После те врбаске сарадње, Ракићевићево сликарство је убрзо нестало из моје критичарске оптике. Помислио сам да се и у његовом случају поновила злехуда судбина бројних младих и талентованих уметника који су се губили у беспућима кризниих и  смутних времена протекле раскрснице векова. На срећу, Ракићевић није поклекнуо. Након магистрирања на приштинском Факултету уметности он 1999. године одлази у Сан Франциско и наставља да се усавршава, да слика и излаже. Коначно, током 2011-те, после више од деценије, враћа се у Крагујевац, као зрео и формирани уметник.

ИЗЛОЖБА ХАИКУ ГРАФИКА НАКАНИШИ САРИ ( ЈАПАН)

Изложба хаику графике Наканиши Сари из Јапана биће отворена 23. јануара 2014. године. у 13 часова. Изложба ће трајати до 4. фебруара 2014.   Наканиши Сари   Рођена је 1987. године у Ашикаги (регион Канто, Јапан). Дипломирала је на Кувасава школи дизајна, а потом и на ЦС Креативној школи 2012. година.   Излагала је на 15 изложби у Јапану, Пољској, Мексику, Румунији, Кореји, Македонији и Србији.    Изложено је 50 графика изведених у техници бакрописа димензија 30x30цм.  

ИГРА СЕНКИ

Игра сенки је уметничка трилогија која подсећа да је прошло 70 година од нацистичког терора у крагујевачким Шумарицама. Тада су немачки војници стрељали седам хиљада житеља града на Лепеници, у само три дана. Игра сенки у којој је, кроз три омиљене дечије игре и духове времена, записана порука мира,  је и несвакидашња туристичка разгледница Крагујевца у Србији. Aутор филмова: Ивана Ретас, камера: Ивана Ретас и Зоран Стаменковић, монтажа: Зоран Стаменковић, оригинална музика: АНА Милосављевић www.anamilo.com, директорка пројекта: Миља Нешић, Крагујевац, Србија, 2011.

Get Adobe Flash player

КРВАВА БАЈКА

khantry design

ПРЕТРАГА

У ПАРКУ

Имамо 7 гостију на мрежи
Индекс чланка
СПОМЕН ПАРК "КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР"
О НАМА
ШУМАРИЦЕ
Све стране

Установа Спомен-парк Крагујевачки октобар основана је 1953. године, на месту где су немачки војници 21. октобра 1941. године, у страшном злочину стрељали неколико хиљада Крагујевчана, мушкараца, жена и деце. Повод за стрељање били су немачки губици у борби са четничким и партизанским јединицама 16. октобра на путу Крагујевац - Горњи Милановац. У тој борби Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника. Приликом стрељања доследно је примењена драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, у којој се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника или фолксдојчера. Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршићу, Илићеву и Грошници, a 20. и 21. октобра у Крагујевцу. Према, до сада, прикупљеним подацима, убијено је 2794 мушкараца, жена и деце, од тога 415 у селима и 2379 у Крагујевцу.

Оснивањем установе Спомен-парк Крагујевачки октобар простор на коме је извршено стрељање претворен је у меморијални парк који захвата површину од 352 хектара. Урбанистички пројекат уређења меморијалног парка дело је архитеката Михаила Митровића и Радивоја Томића. Меморијални парк обилази се кружним путем, дугим око 7 километара, који посетиоце води у долине Ердоглијског и Сушичког потока, где су извршена стрељања и где се налази тридесет масовних гробница. До сада је над десет хумки урађено десет споменика, односно скулпторално-архитектонских целина. Централни споменик је Споменик стрељаним ђацима и професорима, аутора вајара Миодрага Живковића. Овај споменик постао је симбол Спомен-парка и града Крагујевца.