поз

09.02.2023.г у 20.00 часова

Галерија “Мостови Балкана”

Јелесијевићев опажај је својеврсна камера обскура која бележи одраз стварности, окреће је наглавачке исмевањем и карикатуром. Стога његова уметност почива на тајанственом, нестварном, необичном, енигматичном, подсмешљивом и козерском садржају, у надреалном, особито модификованом хумору. Искуства фотографског компоновања, камерманског улова, дају му слободу да у композицији ликовног израза свог сликарског опуса, актерима сцене дарује привилегију да провирују као фрагменти тела, или да истрчавају – одлазе из формата. Kао у фотографији са кратком експозицијом, која бележи брзе покрете те делује као да је кадар залеђен у неком имагинарном тренутку, његов сликарски третман теме тежи таквим утисцима. Иронично је да се таква гротескна статичност декомпонованих тела-лутки прихвата као статичност у трку, под окриљем захваћене визуре. То опет, са друге стране, саопштава да се актуализована сцена протеже и изван формата слике, свуда око нас. Преображеним ликовима, учесницима заиграног маскенбала, оставља привилегију да деградиране анатомичности оживе у синтези чудесног, симболичног и асоцијативног, као могућа стања људске физиогномије (карикирани карактери су израз његове унутрашње особености)…

…Kолико год да је овај сликарски опус убојит и циничан, уметник је безазлено заигран. Да ли његова жаока почива у подсвесном или у намери и козерском лудирању? Рекло би се да има и једног и другог. Главни аспект игре је да буде забавна. Игра није слична обичном животу. Од њега се издваја по локацији и трајању, а у нашем разматрању одвија се кроз сликарске сеансе у уметничкој имагинацији. Игра захтева својеврсни ред, устројство које сама васпоставља, а Јелесијевић спроводи ликовним језиком, провокативним, културолошки разумљивим…

Владета Живковић

 

Миле Јелесијевић

Рођен је 1939. године у Србији. Завршио уметничку школу у Херцег Новом, а у Београду студирао архитектуру. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Професионално се бави сликарством и фотографијом. Живи и ради у Београду. Самостално излагао у Параћину, Бору, Крагујевцу, Свилајнцу, Београду.

Учествовао на групним изложбама: Октобарски салон, Пролећна изложба УЛУС-а, Јесенја изложба УЛУС-а чланова УЛУС-а у Загребу, као и на изложбама у Новом Пазару, Берлину, Карловцу, Крагујевцу.

Добитник више признања међу којима су Политикина годишња награда за фотографију ,, Мајка из Прекала”, Специјална награда ТАНЈУГ-а за фотографију године, Откуп 18. Октобарског салона, Откуп Музеја Примењене уметности 1988. године, као и многе друге.