Pedja Milosavljević, Pozivnica 01

5.10.2023.g u 20h

Галерија Мостови Балкана

Предраг – Пеђа Милосављевић је био сликар посебних одлика. Обдарен и успешан, имао је несвакидашњу животну и уметничку путању. И ако је показивао извесну склоност, у почетку је мало шта указивало да ће израсти у ликовног ствараоца. Ипак, кратак боравак код Јована Бијелића је био од пресудног значаја. Он га је подстицао и говорио му да је сликарство посао ока, срца и руке, а не само и изнад свега ствар ума и интелекта. Осим Бијелићевих упута није стекао других поука. Све је постигао самосталним образовањем и преданим трудом.
Поред свега, успео је да оствари значајан и замашан опус, који је био предмет разматрања, али не у потребној мери. Остаје уверење да му дело није у одговарајућој и довољној мери сагледано понајпре у распонима укупне пластичне и тематске садржајности и тиме на примерен начин предочено културној јавности.
Пажљивијим увидом у хронолошку путању Пеђиног сликарства, запажа се неколико кључних одредница које упућују на суштину његовог развоја.
Током четврте деценије 20. века, трајало је раздобље београдског интимизма које је обележило дотични период Пеђиног сликарства. Потом му је Париз, заправо позорница свеколиких културних догађања са узаврелим животним соковима, постао неумитна инспирација, која је уродила збиром сјајних радова. Пажњу су му скретали сивило, патина и фасаде разноликих здања. Интимистичку атмосферу, ведрину и титравост боје, заменио је поетским реализмом. Облик се синтетизовао. Претворио се у истанчано ткање повшине, која је задобила згуснуту визуелну структуру. Дато поглавље је показало дубину запажања, његових креативних могућности али и смера којим ће се кретати. Надаље је настојао да усавршава рукопис, да шири иконографски слој и продубљује смисао слике.
Око 1960. уследиле су промене, што су се одликовале извесним полетом, разбукталим и маштовитим импровизацијама. Пратила их је хитрина извођења која је на махове досезала висок степен гестуалне артикулације, што значи да је Пеђа прешао пут од интимизма преко нешто реалније оптике предмета до поетске фантастике, експресије и идеала монументалнног исходишта.
Код Милосављевића се уочава хтење да перманентно продубљује и помера контекст поетичког казивања. При томе, његов се ликовни рукопис није радикално мењао нити се знатније прекидала успостављена стилска вертикала. Остао је веран поенти до које је допро коју је поступно и с мером осмишљавао…

Историчар уметности Здравко Вучинић

 

Предраг – Пеђа Милосављевић рођен у Лужницама 1908. умро у
Београду 1987. године. По образовању је био правник, запослен у југословенском Министарству спољних послова. Као члан конзуларних представништва
живео је у Паризу, Мадриду и Лондону. Током боравка у тим градовима шаље приказе изложби, есеје о уметницима и путописе.
Био је члан групе Дванаесторица од 1938. године. Учесвовао је на Бијеналу у Венецији 1940. а затим и 1952. године.
Прву самосталну изложбу је имао у Лондону 1940. а у Београду самостално излаже тек 1951. године. Био је члан групе Шесторица од
1954. до 1964. године. Изабран је за председника УЛУСа 1957. године. За члана САНУ изабран је 1972. а од 1976. постаје редован члан САНУ.