Виртуелна тура

Своју претходницу Међународни салон антиратне карикатуре „Крагујевац“ имао је у листу крагујевачких студената ФАКК, 1970. године. Редакција овог гласила је на иницијативу тадашњих уредника Зорана Ерака, Предрага Радовановића, Слободана Бабића, Миливоја Раденковића и Миодрага Стојиловића и сарадника-карикатуриста Бранислава Обрадовића, Александра Димитријевића, Љубомира Милојевића, Миће Милорадовића и Зорана Глишовића одлучила да поводом Дана студената распише наградни студентски југословенски конкурс за карикатуру на антиратну тему. На први конкурс се одазвало 25 учесника са 57 радова, а жири у саставу Љубиша Манојловић, сатиричар, књижевник, директор београдског „Јежа“, карикатуристи Никола Рудић и Драган РуменчићТанасије Стојић, ликовни уметник и уредници ФАКК-а Миливоје Раденковић и Слободан Бабић, прву награду доделио је Васи Крчмару из Сарајева, другу Станету Јагодичу из Љубљане а трећу Слободану Трипковићу из Сарајева. За други студентски југословенски салон опет је 25 аутора послало 53 рада. Награђени су Стеван Барош, студент из Београда, Звонимир Лефко из Сарајева и Александар Урошевић, апсолвент из Београда. Трећи конкурс је окупио 31 аутора са 78 радова а награде су освојили Миодраг Величковић и Борислав Пецић, студенти примењених уметности, односно технмика, из Ниша, и Драган Пантелић, студент политичких наука из Београда. Гашењем студентског листа ФАКК, угасио се и овај конкурс

Настанак

Међународни салон антиратне карикатуре „Крагујевац“ настао је 1981. године у организацији крагујевачког недељника „Светлост На иницијативу Александра Димитријевића, карикатуристе, Зорана Глишовића, новинара и карикатуристе и Миодрага Стојиловића, главног и одговорног уредника „Светлости“ (препознатљива су овде имена и са оног студентског конкурса), Међународни салон антиратне карикатуре покренут је као нови мировни програм у оквиру Крагујевачког октобра, манифестације сећања на жртве злочина у Шумарицама 21. октобра 1941. године и упућивање поруке мира. Салон је, по уверењу његових утемељивача, имао универзални карактер, јер је окупљао ауторе из читавог света а његове поруке су биле читљиве свим људима, без обзира на образовање, веру, нацију, језик…

Већ први конкурс Међународног салона је био успешан изнад очекивања, јер се одазвало 190 аутора из 18 земаља са 475 радова. У анимирању аутора, што је тада чињено слањем позива поштом на адресе карикатуриста, неизмерну помоћ дали су организатори Светске галерије карикатуре из Скопља, који су љубазно уступили своју базу података са адресама аутора. Жири који су чинили престижни карикатуристи – Божо Стефановић из Сарајева, Владо Јоцић из Скопља и Душан Петричић из Београда, познати књижевник Ђорђе Радишић и Миодраг Стојиловић, главни уредник „Светлости“, доделио је Златну, Сребрну и Бронзану плакету и новчане награде од 1000, 800 и 500 $ америчких Југославу Влаховићу, Владимиру Ренчину и Јордану Поп-Илиеву. Изложба Салона је отворена 20. октобра у Галерији Народног музеја у Крагујевцу. Победничка карикатура Југослава Влаховића успоставила је високи критеријум свим будућим ауторима и жиријима, тако да на изложбе Салона нису пролазили радови стварани на стереотипима и устаљеним тематским симболима. За успешан почетак велики допринос су, уз иницијаторе и утемељиваче, те подршку Редакције и пословодства „Светлости“, на чијем челу је тада био Борисав Мишић, дали Вељко Марковић, у то време потпредседник Републичког извршног већа (ондашње републичке владе), који је 35 година био председник Савета Салона, као и чланови Савета Милан Вукос, генерални директор Радио телевизије Београд, Љубиша Манојловић, директор „Јежа“, Влада Булатовић Виб, сатиричар, новинар „Политике“ и бројни други друштвени и културни радници из Београда и Крагујевца, попут Радојка Јововића, професора и друштвеног радника, који је дуго година био председник Организационог одбора Салона. Организацију Салона су финансијски подржавали град и републичке институције, преко општинског СИЗ-а, потоњег Фонда за културу, републичког СИЗ-а културе и Завода за међународну научну, просветну, културну и техничку сарадњу. Оно што Салон од његовог настанка чини особеним јесте пракса да се његова изложба, већ од првог конкурса, после премијерног представљања у Крагујевцу, сели у друге градове и државе, преносећи поруке аутора широј публици.

Развој

Од 1993. године Салон постаје градска манифестација, односно његову организацију и финансирање непосредно преузима градска управа. Значајна промена догодила се 2001. године када су се Салону придружила три града партнера Крагујевца – Инголштат из Немачке и Биелско-Бијала и Бидгошч из Пољске, дајући награде које носе њихова имена. Потом су ову идеју следили 2005. Питешти из Румуније и Сирен из Француске, да би уз Карару из Италије покровитељство над Салоном преузела 2009. и Међународна асоцијација градова весника мира (ИАПМЦ), додељујући Гран при „Курир мира“. Највећа заслуга за то припада тадашњем председнику Асоцијације, дугогодишњем истрајном антиратном активисти Алфреду Мардеру, председнику Комисије за мир америчког града Њу Хејвена, познатог као седиште престижног светског универзитета Јејл. Тако Салон од тада додељује 10 награда – три града као организатора, шест градова партнера и „Курир мира“ ИАПМЦ. Салон постаје и део програмских активности ИАПМЦ и отвара врата поставкама изложбе у градовима чланицама ове асоцијације и њеним редовним заседањима. Салону су се повремено придруживали, дајући специјалне награде, поједини донатори као што је Универзитет у Крагујевцу, предузећа „Филип Кљајић“, Агро-индустријски комбинат „Шумадија“,„ 22. децембар“, Заводи „Црвена застава“, као и „Ошишани јеж“ и „Политикин забавник“.

Салон је у два наврата подржао и Гете институт из Београда, који је 2001, и 2003. године, уз изложбу Салона, обезбедио гостовање по једног немачког карикатуристе, који су се представили самосталним изложбама својих радова. А од 2004. године, у парној години, када се Салон не организује, представљани су у Крагујевцу победници претходног Салона. Ту прилику имали су Ерај Озбек из Турске (2004), Жесе Рибеиро из Бразила (2006), српски карикатуристи Тошо Борковић (2008) и Југослав Влаховић (2012) и Масуд Шоја Табатабаји из Ирана (2014). Долазак Жесе Рибеира обезбедила је амбасада Бразила у Београду, при чему се овај карикатуриста након Крагујевца представио и београдској публици.

Битна промена у организацији Салона догодила се 2015. године, када су надлежни градски органи одлучили да организацију повере Спомен-парку „Крагујевачки октобар“. То је права адреса, јер читав програм Спомен-парка је посвећен чувању успомене на жртве крагујевачког страдања 1941., неговању културе сећања и промовисању мира и одашиљању антиратних порука, на чему је заснована и мисија Салона. Тиме је Салон добио стабилан кров над главом и поуздано уточиште за опстанак и развој.

Све ово је утицало и на подизање угледа Салона у свету, тако да је председник Међународне асоцијације карикатуриста ФЕКО, Петер Ниевендајк из Холандије, који је био члан жирија Салона 2011, овај фестивал карикатуре уврстио у топ десет светске карикатуре. Ту оцену је потврдио и Антонио Антунеш, карикатуриста и директор престижног Међународног фестивала карикатуре World press cartoon из Лисабона у Португалији, председник жирија Салона 2013.

Промоцију Салона у свету врше и угледни добитници награда, међу којима су били Валентин Дружињин (некадашњи СССР, данас Русија), Улрих Форхнер (некадашњи ДДР, данас Немачка), Ерај Озбек (Турска), Жесе Рибеиро (Бразил), Масуд Шоја Табатабаји (Иран), Рос Томпсон (Велика Британија), Дору Аксинте (Румунија), Аристидес Хернандес Гуереро (Куба), Павел Кучински (Пољска), Иља Кац (Израел), Веселин Зидаров (Бугарска), Кристија Топан (Румунија). Наравно и домаћи карикатуристи – добитници награда – Југослав Влаховић, троструки победник, Тошо Борковић, Мића Милорадовић, Слободан Обрадовић, Александар Блатник, Сава Бабић, Шпиро Радуловић, Душан Лудвиг, Милан Поп Новаков…

Изложба Салона је у протекле 33 године била постављена у четрдесетак градова у деветнаест држава, од Полтаве у Украјини до Мексико Ситија, од Лимасола на Кипру до Бидгошча у Пољској, од Касина у Италији до Дрездена у Немачкој, од Тријавне у Бугарској до Тренчина у Словачкој, од Темишвара у Румунији до Њу Хејвена у САД, у некима више пута. Тако се од 2005., сваке непарне године 1. децембра, на Дан државности Румуније, изложба отвара у Питештију, а у парним годинама, сваког 25. јануара, на Међународни да сећања на жртве холокауста у Освијенћиму (Аушвицу), почетком јула њоме се отвара Међународни фестивал „Свет је шарен“ у Инголштату у Немачкој, 1. септембра, на дан напада Немачке на Пољску, односно на дан почетка Другог светског рата у Биелско-Бијала у Пољској.

Међу бројним изложбама Салона свакако се издваја њена поставка у згради Уједињених нација у Њујорку 2009. године. Изложба је организована уз подршку Министарства иностраних послова Србије, Међународне асоцијације градова весника мира и Мисије Србије при УН. Отварању је присуствовало тридесетак дипломатских представника земаља из којих су били аутори заступљени на изложби, као и земаља из којих су градови партнери Салона. Запаженоје и њено присуство на Зимским олимпијским играма у Сарајеву 1984. године, на којима је била део званичног пратећег културног програма ове светске спортске манифестације. Међу најзначајније поставке може се убројати и она у згради Европске комисије у Бриселу 2012. године, где је била део програма за око 500 волонтера из шездесетак земаља из читавог света.

Међународни домети

Државе из којих су карикатуристи слали радове – Азербејџан, Албанија, Алжир, Аргентина, Аустралија, Аустрија, Бахреин, Белорусија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бразил, Бугарска, Венецуела, Грчка, Данска, Египат, Естонија, Израел, Ирак, Иран, Индија, Индонезија, Италија, Јапан, Јордан, Јужна Кореја, Казахстан, Камерун, Канада, Кенија, Кина, Кипар, Колумбија, Јужна Кореја, Костарика, Куба, Либија, Литванија, Луксембург, Мађарска, Македонија, Малезија, Мароко, Мексико, Мијанмар, Молдавија, Немачка, Нигерија, Перу, Пољска, Порторико, Португалија, Румунија, Русија, Салвадор, Сирија, Сингапур, Сједињене Америчке Државе, Словачка, Словенија, Србија, Судан, Суринам, Тајван, Тајланд, Турска, Узбекистан, Уједињено Краљевство, Украјина, Уругвај, Француска, Филипини, Финска, Холандија, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Швајцарска, Шведска, Шкотска, Шпанија и Шри Ланка.

Државе и градови у којима су организоване изложбе:

Белгија Брисел

Босна и Херцеговина Сарајево, Фоча

Бугарска Тријавна

Грчка Месололонги

Италија Монте Касино, Марзабто, Карара

Кипар Лимасол

Македонија Скопље, Куманово

Мексико Мексико Сити

Немачка Берлин, Дрезден, Инголштат

Пољска Биелско-Бијала,Бидгошч, Ополе, Освијенћим, Плонск, Виелун, Торуњ

Румунија Питешти, Темишвар

Сједињене Америчке Државе Њујорк, Њу хејвен

Словачка Тренчин

Словенија Словењ Градец

Србија Крагујевац, Београд, Вршац, Ниш, Алексинац, Рача, Нови Пазар

Украјина Полтава

Француска Париз, Сирен

Хрватска Загреб, Карловац

Црна Гора Котор

 

Међународни партнери Салона

Међунарона асоцијација градова весника мира (ИАПМЦ) додељује од 2009. Гран при и новчану награду од 1.500 €

Град Инголштат (Немачка) додељује од 2001. повељу и новчану награду од 500 €

Градоначелник Бидгошча (Пољска) додељује од 2001. повељу и новчану награду од 750 €

Град Биелско-Биала (Пољска) додељује од 2001. повељу и новчану награду од 500 €

Град Питешти (Румунија) додељује оде 2005. повељу и новчану награду од 500 €

Град Сирен (Француска) додељује од 2005. повељу и новчану награду од 500 €

Град Карара (Италија) додељује од 2009. повељу и новчану награду од 500 €

Anitwar
Salon Of Antiwar Cartoon Kragujevac 2013

Међународни салон антиратне карикатуре "Крагујевац 1941"

Миодраг Стојиловић, председник

Југослав Влаховић, Шпиро Радуловић, Тошо Борковић, Зоран Матовић, Ненад Ђорђевић, Никола Говедарица

+381 (0)34 332 089

salon@spomenpark.rs