Спомен-парк Крагујевачки октобар

 Душан Тодоровић рођен је у Крагујевцу 1945.године. Након дипломирања на АЛУ, 1972 у Београду, магистрирао је на истој Академији 1974.године.  Од 1976. године до 1981. био је запослен на Академији уметности у Новом Саду као асистент, Функцију председника УЛУВ-а (сада СУЛУВ) обављао је током 1980.године, а већ следеће године  у периоду од 1981. до 1986. радио као доцент на Академији уметности у Новом Саду, а касније као професор и декан. Добитник је стипендије државе Данске као и свих значајних домаћих стипендија у области ликовних уметности. У том периоду изграђивао је своју тематски и програмски разуђену поетику и допринео бољем разумевању неоавангарде и постмодернистичких концепција у уметности на војвођанској уметничкој сцени, настојећи да их у многим својима пројектим уметнички афирмише. Своја дела излагао је у многим градовима широм света. Да би  транспарентно изразио свој уметнички став Тодоровић је ушао у процес рециклаже, редимејда и редизајна у намери да преко визуелних порука буде учесник у променама савремене свести. Последњих година уметнички истражује свет мулдимедија усмеравајући се на УВ-светло и аудио-визуелне ефекте у тематском оквиру нових технолошких система електронске комуникације.

"Мој уметнички рад инспирисан је постyлатима времена и функционисањем рачунара који се незајажњиво храни питањима и одговорима, односно огромном количином информација, за које наивно верујемо да су наша својина, а у суштини, када рачунар није у стању да нам их пружи, практично бивамо суочени с огромном празнином у сопственом знању. Зато на већини рачунарске опреме стоји упозорење: „This machine has no brain, use your own!” Користећи овакве системе који ослобађају наш мозак од памћења и сећања, као и нашу неспутану машту и усвојена знања, улазимо у свет виртyелних сензација уз краткотрајне бљескове нејасних асоцијација, а нашу меморију препуштамо забораву. Верујем да је улога уметности да буде свеопшти путоказ, опомена и суштинско освежење у уморним и суморним временима. Без ње би свет био свакако сиромашнији.

ФЕСТУМСКИ СКОК, лумино ансамблаж - модификована фигура скакача у воду са фреске из Феста (Крит, 460 год. пре н. е.) симболизује у мом раду ослобођење духа и тела антипод наше све веће зависности од екрана и електронике. Овај симболички скок кроз време минојског скакача можда нам пружа одговор на питање чувене Шекспирове фразе „Бити или не бити?” која у данашње време може да се формулише у УМЕТИ ИЛИ КЛИКНУТИ! УМЕТИ ИЛИ ИМАТИ! Али у овом пројекту нага фигура скакача која пролази кроз електронске пределе екрана постаје симбол човекове тежње за слободом духа и тела у складу са природом око нас. Ослобођен креативан дух и машта уметника мења свет. Пројекат скакача из Фестума је изведен у металу, клириту, на платнима која симболизују таблете, плазме и екране, а осветљен је тамним светлом или black light-ом.

ВЕЛИКА КЛОПКА - виртуално-реално је формирани амбијент материјализо-ваног менталног инбокса, затрпаног мноштвом информација а суштински је персонални дијалог с временом. Савремени свет је постао савршена глобална клопка која нас деперсонализује и трансформише у зависнике инфо_screen система. Живимо у лавиринту информација, отуђени владавином екрана, док стварни живот пролази поред нас."