Изложба мексичких графичара Марије Луисе Естраде Санчес, Хорхеа Умберта Ерере Санчеса и Франсиска Кинтанара Мартинеса
Аутори су се професионално формирали на Факултету ликовних уметности и дизајна у Граду Мексику (Национална академија „Сан Карлос“, ЕНАП, УНАМ). Имају изграђен ликовни рукопис, негују класичне графичке технике на високом нивоу, али их и комбинују са новим технологијама. Већ су афирмисани уметници са великим бројем међународних изложби и награда.
МАРИА ЛУИСА ЕСТРАДА САНЧЕС поседује изражену моћ запажања које даље осмишљава. Проницљивошћу вештог графичара пролази и визуелно региструје улице Града Мексика, портретише их естетски дефинишући њихов садржај (Лавиринт, Негативни раст, Уличице без излаза). Визуелни обилазак разних предела и елементи који чине свакодневницу дају мноштво призора и пејзажа, а сви заједно су целина какав је Град Мексико. Линија и површина као главни актери варирају у богатим и убедљивим ликовним решењима. Користи мноштво линија које омогућавају да линерарни ликовни третман прерасте у тродимензионални.
ХОРХЕ УМБЕРТО ЕРЕРА НОГЕС изражава ауторске рефлексије везане за ограничења и парадоксе живота савременог човека, привид слободе, отуђености и непоштовања логике живота („Улица крокодила“, „Диктатор“, “Карусел“). Решеткасте и кавез структуре повезују елементе композиције, често жива бића или њихову физичку деградацију и омогућују препознатљиву целину. Његове графичке визије отварају врата дубље стварности, а контраст црно-белог потенцира ауторов ликовни и мисаони став. Траг алатке која дуби графичку плочу омогућава потоњи утисак делимичне лакоће.
ФРАНСИСКО КИНТАНАР МАРТИНЕС ради графике у корпусима (Вазнесење, Corpus illuminis, Corpus verbum), предлаже визуелну формулу преко које приказује кључне проблеме суштине живота и уметности. Осветљава неприступачне просторе и ресурсе дуге традиције ставља у службу модерне ликовне стратегије. Невероватним метаморфозама фигурације и апстракције постиже виталност материје, а моћну снагу телесног и сликовитог обједињава вештом комбинацијом разних техника. Тело је ре-валоризовано са мислима у наставцима попут модерних амблема са сјајем старог злата и суптилним прелазима текстуре и тоналитета. Користећи барокне средњевековне представе „види“ оно што одређени мотив тела чини различитим, потенцира вредност тог мотива и ставља га у контрастни контекст.
Мр Лепосава Лепа Милошевић Сибиновић, аутор пројекта
