showcase

понедељак, 04 новембар 2019 15:27

Изложба слика Недељка Гвозденовића

Галерија Мостови Балкана

четвртак, 7.11.2019 у 20.00 часова

 

 

НЕДЕЉКО ГВОЗДЕНОВИЋ У СРПСКОЈ АКАДЕМИЈИ НАУКА И УМЕТНОСТИ

Јубилеј пола века изложбене делатности Галерија Српске академије наука и уметности, не случајно, 2018. године обележила је изложбом једног од својих оснивача – Недељка Гвозденовића из фонда његових радова којe чува Академија. За публику у Крагујевцу у Галерији Мостови Балкана у оквиру Спомен-парка Крагујевачки октобар, овом приликом, 2019. године начињен је ужи избор из те целине. Значајан резултат деловања сликара и вајара – Томе Росандића, Ристе Стијовића, Стојана Аралице, Љубице Сокић и других, а можда пре свих Ивана Табаковића и управо Недељка Гвозденовића, у оквиру Одељења ликовне и музичке уметности САНУ – било је покретање Галерије САНУ, која је од оснивања 1968. и од проширења делатности на организовање концерата 1982, постала један од најзначајнијих културних топонима Београда, прозор у уметничко, али и научно стваралаштво и укупну делатност Академије кроз изложбену активност, издавање каталога изложби и прикупљање документације о стваралаштву ликовних уметника чланова САНУ. Генерација сликара и вајара активна у САНУ крајем седме и током осме и девете деценије ХХ века дала је и значајан допринос формирању Уметничке збирке САНУ
дефинишући критеријуме по којима ће се Збирка даље ширити, углавном прикупљањем дела уметника чланова САНУ.
Активности Недељка Гвозденовића у Српској академији наука и уметности, током четврт века његовог чланства (дописни члан био је од 1963, а редовни од 1970. године), најбоље се преламају кроз Галерију САНУ у чијем је оснивању он имао водећу улогу. Активно се укључивши у пројекте започете у Одељењу ликовне и музичке уметности, који су постали кључне тачке делатности Галерије, од организовања изложби и издавања публикација о ликовним уметницима, али и каталога изложби, преко руковођења формирањем Академијине колекције уметничких дела, до оснивања Документационог центра о ликовним ствараоцима – члановима САНУ, што је реализовано у документацији Галерије САНУ, Гвозденовић је током првих петнаест година рада Галерије био њен стожер у свим областима...

Повезујући радове које је Недељко Гвозденовић поклонио САНУ у шире ликовне циклусе, може се добити и одговор на нека суштинска питања којима се уметник бавио током стваралачког века. Гвозденовићев избор сопствених радова за Уметничку збирку омогућио је и праћење развоја редукције и пречишћавања, али и „надоградње“ мотива у оквиру ликовних целина, на пример – женских актова, атељеа, али и једног тако карактеристичног за Гвозденовића као што је зид. Од студентског интереса у Минхену, преко првих минијатурних студија из београдских предграђа, дуж дедињских зидова – Улице на Дедињу из 1932. – и успомена на мостарске мотиве, до једног од најзначајнијих уметникових радова у Уметничкој збирци САНУ монументалног Белог зида са лествицама насталог три деценије касније.
У Уметничкој збирци се истиче и мањи циклус, за Гвозденовића такође веома карактеристичних, грађевина – од предратног Градилишта палате „Деванха“ из 1929, преко познате, и у контексту соцреализма разматране мале Грађевине из 1949, до Градилишта II / Предела са баракама из 1955.
Већ рани Гвозденовићеви циклуси верглаша, зидара, сељанки, уздржаношћу, мером, рационалношћу, избегавају социјалну ангажованост и дефинисан друштвени став. Уметник је и у послератном периоду соцреализма успео да не искорачи из сфере интимистичког жанра, па тако и ова његова градилишта, али и пијаце, бочне градске уличице, остају у простору чисте ликовности.
Кроз серију предратних, реалистички простудираних сељакa који су донели ћурке и кокошке на пијацу, посматра се развој, за Гвозденовића карактеристичног у послератном периоду (током шесте деценије), мотива заклане живине. Сада без присуства човека, у празном простору, у помало језивој атмосфери, обезглављене птице приказане су у присуству оруђа којима им је одузет живот (Кокошка и три ножа, 1955). Нашавши одговор на питања из младости, прошавши бројна искушења, немаштину, рат, суровости промене режима, у систему новоуспостављених вредности, Гвозденовић одлучује да своје птице развије у серију црних и белих стилизованих голубова, чапљи, паунова, који, као централни акценат идеализованих мртвих природа и ентеријера, прелазе у искључиво естетску, односно ликовну форму (Бела птица, 1978). Кроз метафору птица, од приче са мостарских и београдских улица, преко послератних егзекуција, уметник достиже мир могућ само у сопственом атељеу. Можда најпрепознатљивија за Гвозденовићев опус управо серија атељеа, прво оних празних, са мртвом природом, штафелајима, скулптурама и параванима, или касније настањених нагим женским моделима (Две наге жене II, 1980) – као слика идеалног света, могла би бити сликарев одговор на суштинска животна питања. Утопијско трагање за циљем постојања Гвозденовић завршава у личном свету, мање физички присутном, више дефинисаном у уметниковој свести, у сфери у којој се ствара, која се ствара и где се комуницира са сопственом суштином. Кроз Гвозденовићеве радове у Уметничкој збирци САНУ, захваљујући ангажовању и залагању самог уметника, могуће је резимирати опус овог аутора од младалачког трагања, истраживања, експеримента, од језика реализма, ка прочишћавању и свођењу готово до апстрактног израза у периоду уметничке зрелости и слободног уметничког поигравања, комбиновања у позној фази, којом доминира идеализован, изолован свет Гвозденовићевог атељеа у коме је он нашао стваралачку оазу.

Јелена Межински Миловановић

Заменик управника Галерије САНУ

 

Недељко Гвозденовић (1902-1988), рођен је 24. марта 1902.г. у Мостару. Након завршене средње школе 1922.г. одлази у Минхен где студира сликарство у школи Ханса Хофмана. Предавао је на Академији ликовних уметности у Београду од 1940. до 1972.г. Између два рата био је члан групе Дванаесторице, а после 2. светског рата и групи Шесторица. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1963, а за редовног 1970.г. Добитник је бројних награда. Своја дела по први пут представио је на Другој јесењој изложби београдских уметника у Уметничком павиљону на Калемегдану 1929.г. Излагао је на четрнаест самосталних и преко сто групних изложби широм света.

Изложбу ће отворити академик Душан Оташевић, управник Галерије САНУ.

 

Виртуална тура

mali baner 06

Календар догађања

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30