showcase

среда, 21 март 2018 13:39

Изложба слика "Први потези дужег трајања" Веселина Рајовић

Градска галерија "Мостови Балкана"
22.03.2018.г. у 20 сати

"Снаго моја пређи на другога"

Наслеђе апстрактног експресионизма навикло је наш поглед на савремено стваралаштво које црпи исте сликарске приступе, па га је утолико теже разумети ван уметничког контекста који баштини, односно позиционирати га на актуелној културној позорници. Цртежи Веселина Рајовића припадају корпусу таквих радова који својом естетиком кореспондирају са акционим сликарством. Брзи, донекле нервозни потези, без даље дораде иду у прилог стварања целовитог уметничког доживљаја. Уметност се конституише у порицању традиционалног приступа, фигуралности и угледања на природу. Цртежи Веселина Рајовића нас суочавају са првим покретом, замахом руке и потезом четкице, као почетком стварања слике. У његовом случају то је и крај. Уметник пориче цртеж као полазну замисао о слици – за њега он већ јесте крајњи производ. Као да жели да сачува полетну радост при сусрету са белим папиром, Рајовићеви први потези имају дуже трајање. Они се не прекривају бојеним намазима, већ остају да сведоче о тренутку.

Искреност, уметност несвесног и стварање из душе, кратке цртице којима је Рајовићево сликарство описивано минулих година, забашурују ехо његових слика. Наиме, иако је Рајовићево сликарство (наизглед) несвесно, аутоматско и слободно, оно је и контролисано. За такву врсту експресивног израза и широк потез четке који се запажају, у најмању руку је необичан формат цртежа. Он ограничава покрет и дословно замрзава ситуацију првог сусрета уметник-папир. Већи формат би, могуће, пореметио и померио ка другом изразу и идеји овај, сада слободно можемо рећи, уметников став.

У прилог уметникових сложенијих размишљања о сопственом раду говоре и његове презентације, то јест изложбе. Рајовић је до сада своје радове приказивао у галеријском простору на два начина. Први се односи на колажно представљање већег броја цртежа у оквиру једне целине на зиду. Овим на неки начин заводи посматрача ка тражењу естетских вредности целине и игри асоцијативне апстракције. Други начин је постављање радова онако како они стоје у његовом атељеу током стварања – дакле, на поду. Тај поглед одозго, који аутор жели да подели са посматрачем, јесте и позив за увођење у дело, онакво каквим га он види током стварања – обиграва око њега и продире у слику. Из првог, а посебно из другог вида самопрезентовања, Рајовић као да жели да подели радост, али и муку стварања са публиком. Нека врста забринутости која извире из црног, али и нервозног и неартикулисаног трага четке, неминовно је позив да се и сами укључимо у решавање загонетке: да ли је могуће апстрактним призором реконструисати стварност (уметника)? Тај позив исказан је минимализмом форме и боје, експресивне и снажне енергије који поручује: Снаго моја пређи на другога.

др Јелена Павличић, историчар уметности

ВЕСЕЛИН РАЈОВИЋ
Рођен 7. јануара 1965. године у Бару ( Црна Гора). Дипломирао на наставничком факултету у Никшићу ( одсјек сликарство ) код професора Николе Гвозденовића. На Академији уметности у Приштини, дипломирао 1984. године ( одсек сликарство ) код професора Муслима Мулићија. За свој стваралачки рад више пута је награђиван. Имао је више самосталних и групних изложби. Редовни је професор на факултету уметности у Приштини ( Звечан – Косовска Митровица ).

Виртуална тура

mali baner 06

Календар догађања

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30