showcase

Изложба слика "Од сна и маште до светлости Милене" Милене Павловић Барили

18.05 - 06.06.2019. г.

Поводом 16. међународне манифестације ''Ноћ музеја''  организована је изложба слика збирке Милене Павловић Барили у сарадњи са Фондацијом Миленин дом - Галерија Милене Павловић Барили.

"Милена Павловић Барили је захваљујући свом чудесном таленту и изузетном сликарском сензибилитету заузела значајно место у европској уметности четврте деценије Двадесетог века. Њено уметничко стваралаштво је синтеза сликарства и поезије.
Милена је рођена у Пожаревцу, 5.новембра 1909.године као једино дете у браку образоване Пожаревљанке Данице Павловић Барили и италијанског композитора,музичког критичара и путописца Бруна Барилија. Живот јој је био кратак и необичан, испуњен сањарењем, радом и неспокојем... Почетак Милениног сликарства је везан за академско учење, за људе и природу који су је окруживали, али и за филмске звезде. Инспирисана филмским гламуром слика Аутопортрет са током, Рудолф Валентино, Глорија Свансон, Пола Негри... Упоредо са сликама ради и серију модних креација и илустрација, Модне илустрације са Уметничке школе,Елеганза... Mиленино најзначајније уметничко стваралаштво настало је ван граница Србије. Путовала је широм Европе и обилазила музеје и галерије.Почетком 1931.путује у Шпанију, а затим самостално излаже у „Блумсбери галерији“ у Лондону.У Паризу борави од 1931. до 1936. године са краћим или дужим прекидима. Тај период је одликује уношењем симбола и садржаја који ће је сликарски привлачити и касније. Линија постаје доминантан елеменат слика виђених кроз гаму светлих, нежних и софистицираних тонова.Инспирисана је уметношћу Ђорђа де Кирика. У њен стваралачки живот улази Жан Касу који пише критику за париску изложбу у „Галерији Жен Ероп“. Дружила се са најеминентнијим интелектуалцима свога доба као што су: Aлберто Савини, Алфред Кубин, Пол Валери, Андре Лот и стекла неопходна искуства у уметничком сазревању. Њена стваралачка слобода се није могла зауставити, надахнута надреализмом и метафизичким сликарством на њеним делима мешају се антички и савремени елементи, Toрзо са крилом,Енигматска композиција (Полуакт и портрет),Црна жена са фигуром,Девојка са гитаром...
Октобра 1932. излаже у „Римској уметничкој галерији“, чијем су отварању присуствовали најпознатија имена из света уметности, политичари, људи из високог друштва...
У италијанском листу Квадривио 1934. први пут објављује своје песме.
До 1936. ређају се изложбе у Риму, Паризу, Фиренци. Настаје преокрет у њеном сликарству, цртеж постаје неуочљив, боја преузима његову дотадашњу улогу. У лето посећује Пожаревац и то је њен последњи боравак у родној земљи. Већ 1937. па и 1938. Излаже у најпознатијим римским и париским галеријама.
Не запоставља ни земљу у којој је одрасла – са југословенским уметницима тих година колективно излаже у Паризу и Хагу.
Уочи Другог светског рата- августа 1939. године одлази у Њујорк, да би присуствовала Великој изложби надреалиста.Поред рада на чистој уметности, Милена је у САД била ангажована и на комерцијалом дизајну, пре свега као илустратор најугледнијих америчких модних часописа „Вог“, “Харперс базар“, “Шарм“, “Гламур“ и други. Тада ради и дизајн за „Ревлон“ козметику и за парфем „Ескејп Мери Данхил“. Сарађује и са композитором Ђан Карлом Менотијем, за чији балет „Себастијан“ прави скице костима.
Миленина палета је разноврсна и поетски отворена и према слутњи и према спознаји. Тај период карактерише промишљање и вечна потрага за истинитим одговорима о људској бити.На својим сликама попут Аутопортрета са велом, показује лепоту линије и чулну уверљивост која прераста у праву ликовну вредност. Ради портрете познатих и крунисаних глава, Барбаре Малори, шведског принца Карла, турског принца Фарадина, аустијског надвојводе Франца Јозефа, краља Петра II Карађорђевића...
Отварају јој се врата њујоршких галерија и културног живота и света. Излаже 1940. у „Галерији Џулијена Левија“ у Њујорку и познати уметнички часописи указују на вредност њених слика.
На изложби у Вашингтону упознаје Роберта Томаса Астора Гослина и удаје се за њега.
Милену је издало срце 6. марта 1945. године у Њујорку.
Урна са посмртним остацима пренета је 1947. у Рим где је похрањена на гробљу Cimitero acattolico degli stranieri. Ту су касније сахрањени и њен отац Бруно (1952) и мајка Даница (1965).
Милена је иза себе оставила значајан уметнички опус. Захваљујући жељи родитеља и залагању Миодрага Б. Протића 24.јуна 1962.године отворена је Галерија Милене Павловић Барили у Пожаревцу..."


Виолета Томић

историчар уметности

Виртуална тура

mali baner 06

Календар догађања

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31