showcase

Изложба слика "Гужва" Срђана Ђилета Марковића

01.03 - 20.03.2018.г.

Слика Гужва програмска је платформа сурвавања у интензивирање изобличених натрпаности и скарадних фантазмагоричних гротески. Одмицањем и зрењем алтернативних или пост - авангардних извода упутно је покренути чак и временски крајње удаљена представљачка начела морализаторских и саркастичних тренутака.
Отуд се и после више деценија, у јавним испољавањима како културе тако и естраде Републике Србије, као и јужнословенске регије, унутар побеснелости као и бола данашњице, у тим прећутаним адвертисинг сменама на ужасне вести и сатирање људске врсте, кроз дела Ђилета Марковића одаје барокизујућа сликовита поука. Енергични цртачки ритам, интензивна изобличења и огољавање невидљивих односа су доказни имагинариум представа које се пружају као теоријско оправдање текуће епохе антропоцена, те загађености данашњице, што се разиграно јављало и на другим сликаревим делима.
Разграничености изувијаних линија и вибрантна напетост упућују на изломљеност којим се исказује тело у простору слике. У појединостима стриповске карикиране анатомије и реквизита долази до персонификованог, понегде и дословног претварања у зомбије или скривене киборге друштвене погођености што показује велики број фигуративних решења, са сенком од Марвел стрипа до црне хронике. Претеча те удешености чини лавиринтски графизам преплитања у делу ’Гужва’. Распон који уметник својствен поигравању модусима сликарства чврсте ивице (хард-едге) поретка улаже, очигледно динамизује колоплет друштвеног апсурда.
Изломљене фигуре манијакално изобличене духовите морфолошке разузданости одликују се по слободама ундергроунд стрипа, бриљантним и зацењеним склапањима предмета и учесника. Примери прекршаја су са сликарске стране узорни: зрела фаза Филипа Густона (Пхилип Густон) или, исто тако фигуративне експресије немачких дивљих сликара постмодернизма који су пронели наслеђе мултипредметности Нове фигурације.
У освешћеном распознавању датог тренутка и етапама душевних доживљаја окружења и поретка, капитализма, прикривених тоталитарних идеологија, подјармљености и порива, Срђан Ђиле Марковић резолутно изненађује доследном преданошћу. Ток виспрених сликарских и цртачких композиција, у разним варијацијама доказује уметника као властитог проналазача луцидног сликарског сензибилитета. Фантомске фигуративне појаве његових решења поготово у композицији ’Гужва’ дате су у неспутаности театра масе, у удвостручењима, скраћењима, сабијености и преклапањима. Његови цртежи и слике, сви ти инциденти лаке препознатљивости и демонских околности упозоравају на своје ментално присуство и могућност разоткривања. Одају нам - отворено или посредно - распусност нагона и насиље унутар ситуација где сви принудно суделујемо.

Никола Шуица

Срђан Ђиле Марковић (1959) је сликар, ликовни критичар и музичар. Дипломирао је на Факултет ликовних уметности у Београду 1988.г. у класи проф. Милице Стевановић, код које и магистрирао 1991.
Први пут излаже 1984. на Октобарском салону у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“, а самостално 1987. у Галерији СКЦ. У Музеју савремене уметности 2005. године учествује на изложбо „О нормалности“, а 2008. на Ликовној јесени у Сомбору.
Од 1978. године свирао је у бројним београдским new wаvе бендовима: Нуле, УКТ, Бомбардери, Дисциплина кичме, Плаћеници, Казимиров казнени корпус, ДДТ, Супернаут са којом је 1993. снимио касету „Будућност сада“. Са Соњом Савић основао је мултимедијалну трупу С. С. Супернаут која је снимила три филма: „Убиство на ивици града“, „Суперстварност“ и „Рлаy“. Са сликарем Миомиром Грујићем Флеком наступају на БИТЕФ-у 1995.г. Био је сарадник Радија Б92 као аутор и водитељ емисије „Радио митоманија“ 1993-1994. Срђан Ђиле Марковић спада у ред водећих мултумедијалних уметника који су начинили физиономију ставралачке сцене током осамдесетих и деведесетих година прошлог века изван официјелних институционалних и друштвених кругова. Припадник је новоталасног покрета у сликартсву, музици, филму и другим уметностима и уметничким родовима који су били прихваћени од припадника његове генерације и који су стекли, посебно у музици, бројне следбенике и поштоваоце. Пореклом (син оца сликара, професора универзитета и мајке која је такође била позната сликарка), образовањем, знатижељом и спремношћу да се окрене од академског стваралаштва и упусти у неизвесно експериментисање са формама и медијима, у случају Ђилета Марковића показала се као изразито успешна комбинација која га је довела на сам врх уметника своје генерације која је надаље утирала мукотрпне путеве новог, ослобађајућег схватања места и сврхе уметности на актуелној културној мапи.

КОНКУРС- АРТиЈА 03. Међународно бијенале уметности

ZNAK i LOGOTIP srpski 01JPG

Виртуална тура

mali baner 06

222

посета1

055 flajer i poster